Make your own free website on Tripod.com

EKSPRES POLITIKA - Beograd

Sreda 1. April 1987.

ODRZATI PROSEK

Ni cetvrto vece Festivala nije donelo bitno drugaciji utisak od onoga koji smo juce, ovde saopstili : sada je sasvim sigurno da Festival nece doneti neki veliki preokret u zivotu naseg dokumentarca i kratkog filma. Jos je rano za neke opste zakljucke, ali vec sada mozemo reci da je prosek odrzan i da ce martovski dani ove godine ostati u znaku svega nekoliko izuzetnih ostvarenja.

Najbolji film preksinoc bio je "Marija iz Miloseva" debitanta Miroslava Nikolica
( "Luna film" Beograd ). To je sumorna prica o starim, iznemoglim i napustenim ljudima, o ostavljenim majkama i njihovoj deci, koje, sve zajedno, u svojoj nevelikoj seoskoj kuci, cuva, hrani i pere izvesna Marija iz Negotinske krajine. I to za minimalnu nadoknadu, nekad i bez nje. Ljudi smo, kaze Marija i sprema skroman, ali siguran dorucak svojim "pacijentima", kako sama naziva ovaj nesrecni svet.
Autor se dvoumio izmedju price o Mariji i prica njenih sticenika, kao i sire socijalne note, koja prozima ovaj jedinstven slucaj. Sve tri linije nisu bas najbolje spojene. Film obiluje brojnim tehnickim nedostacima, ali nam se snimatelj oduzio sa nekoliko izvanrednih ljudskih portreta, koje cesto podsecaju na oblike Bosha i Brojgela.
Medjutim,sve to pokriva izvanredna autenticnost ovoga filma, obilje njegovih humanistickih poruka, njegova izvorna tragika i jedinstven stimung - sve glavne osobine dobrog dokumentarca, cije je boje, ove veceri, branio jedino usamljeni Nikolic.

. . . . . . . Bozidar Zecevic
========================================================================

OSVRT filmskog kriticara BOZIDARA ZECEVICA, nakon zavrsetka
34. Festivala Jugoslovenskog Dokumentarnog i Kratkometraznog Filma

EKSPRES POLITIKA - Beograd

Petak 3. April 1987.

ZNACI OHRABRENJA

Ni do kakvog preokreta u nasem dokumentarcu i kratkometraznom filmu nije doslo ni posle 34. martovskog festivala. Materijalni i drustveni polozaj kratkog filma nije se za dlaku izmenio, pa zato i ocekivanja, da bi se nesto preko noci moglo bitnije promeniti, nisu bila realna. Ipak, postoje izvesni znaci ohrabrenja. To se, pre svega, odnosi na povratak socijalno-angazovanog dokumentarca, koji se bavi aktuelnim i neuralgicnim tackama nase svakodnevice.....

....Tacno isto ono sto se dogadjalo posle projekcija cuvenih Skanatinih filmova: "Prvi padez covek" ili "Ratnice voljno" ili "Nostalgija vampira" : stvarnost i jasan autorski stav spajaju se u jedinstven audio-vizuelni simbol, u izvesnu "gromadu znacenja", koja nadrasta odabrani slucaj i dobija opsteljudske dimenzije. Bilo je slicnih filmova i na ovom festivalu. Mnoge od njih je ziri potpuno zaobisao iako su doziveli lakave ocene kritike i publike.

Takav je slucaj sa filmom
"Drzavni radnik" Nikse Jovicevica ("Dunav-film) o kome smo ovde ranije pisali. Takodje:
"Nacionalna penzija" Milutina Kosovca ("Forum"); i jos nekolicina u koju spada i
"Marija iz Miloseva" Miroslava Nikolica ("Luna-film").
Na njih se uopste nije osvrnuo ovogodisnji, prilicno protivurecan i nedosledan ziri.....Ali produkciju 1987. pamticemo, pre svega, po novom okretanju nasoj stvarnosti u dokumentarcu, koje je dalo izuzetno zanimljive rezultate u barem pet ili sest slucajeva. S obzirom na polozaj dokumentarca i kratkog filma uopste, to nam je vise nego dovoljno.

. . . . . . . . Bozidar Zecevic
========================================================================

VJESNIK - Zagreb

Srijeda 1. Travnja 1987.

34. FESTIVAL JUGOSLAVENSKOG KRATKOG FILMA

BEOGRAD (Mira Boglic)

- Cini se da ce upravo razgovori oko selekcije ostati glavno obiljezje festivalskog zivota, izvan velike dvorane Doma sindikata u Beogradu. Kao da je tom selekcijom malo tko zadovoljan, osim zirija. Ioako ne dijelimo visoko misljenje o festivalu, treba reci da se u toku cetiri dana, ipak, naslo dobrih filmova, ali da je bilo i suvisnih. Ocito je, naime, visak filmova i - manjak kvalitete.

Cetvrta festivalska vecer nije se u tom pogledu mnogo razlikovala od ostalih. Od 14 filmova vidjenih te veceri, tek o sedam mozemo govoriti s odredjenim zadovoljstvom . . . . .

. . . . U drugoj polovici veceri bilo je nekoliko dobrih filmova. Dokumentarac "Marija iz Miloseva" u reziji Miroslava Nikolica , u produkciji "Luna-film" iz Beograda, vrlo je dobro ispicana storija o zeni koja je u vlastitom domu otvorila skloniste za stare i bolesne ljude. Film je napravljen i na vrlo korektnoj profesionalnoj razini, pa cak i s detaljima koji otkrivaju autorske pretenzije i mogucnosti.
Branko Marjanovic u produkciji "Zagreb-filma" prikazao je film "Nema milosti", u kojemu se, oslanjajuci se na zivot zivotinja, zapravo plasira metafora o ljudima . . . . . .

. . . . . . . Mira Boglic

OSLOBODJENJE - Sarajevo

BEOGRADSKI FESTIVAL KRATKOG METRA
----------------------------------------------------------------------

IZLET U KULTURNU BASTINU

Tri i po sata o umjetnosti na tlu Jugoslavije; Puna skola zadruznih filmskih djaka; Poetska etida Adija Ahmeta Imamovica

BEOGRAD, 31. MARTA

. . . Dizajneri festivalskog repertoara dodatno su nabili jucerasnji program tzv. kulturnim filmovima u ukupnom trajanju od tri i po sata. Bila su to ostvarenja "Lijepa nasa" Borisa Grlina i Hrvoja Hitreca, "Srpska sakralna umetnost na tlu Jugoslavije" grupe autora i "O djelu Ivana Mestrovica" Antuna Vrdoljaka. Dobili smo zaista impresivne informacije o nasem umjetnickim i kulturnim dostignucima kroz vijekove, a ne manje i sansu za vlastito duhovno provjetravanje . . . . .

O Vjazmi i Mariji

Vjazma je dijete koje su partizani dramaticne 1942. otkrili cudom zivu u gomili preklanih zrtava na Kozari. Ime je dobila po gradu u sovjetskom Savezu koji je tih dana oslobodjen.Njenu sudbinu je opjevala pjesnikinja Mira Aleckovic i Vjazma je usla u sve nase citanke. U istoimenom filmu, ekipa reditelja Milosa Bate Milatovica, pronalazi Vjazmu u Dubrovniku. Otkriva, izmedju ostalog, da zivi tesko, ali sto je i mana ovog veoma rezidjenog filma, uzroke ne objasnjava, pa je Vjazmin socijalni status ostao zagonetka. Film je prereziran prilicno rasturenim dokumentaristickim jezgrom.

U slucaju svjedocenja o humanizmu Marije Djordjevic iz sela Miloseva kraj Negotina (autora Miroslava Nikolica), faktografija je prevladana na pravi nacin. U punoj ljudskoj autenticnosti bez velike eksklamacije, predstavljen je poduhvat plemenite seljanke koja pruza azil bolesnim i odbacenima, sto je, izmedju ostalog i primjer angazovanja "male socijalne privrede" koju u Marijinom slucaju vrsi obaveze najznacajnijih drzavnih humanih ustanova. Koliku pomoc pruza Mariji nadlezni organ socijalne zastite, nije navedno. Vjerovatno je toliko zanemarljiv da bi bio suvise kompromitujuci za oficijelne opstinske humaniste.

Zvizduke, su isprovocirali filmovi "Nema milosti" veterana Branka Marjanovica, okrutna epizoda iz zivotinjskog svijeta i "Vanredne mere" Slobodana Novakovica, prica iz svijeta domace sportske flore i faune.......

. . . . . . Aco Staka

========================================================================

SLOBODNA DALMACIJA - Split

Srijeda 1. Travnja 1987.

I DALJE ANEMICNO

Ni cetvrti dan dan 34. festivala jugoslavenskog dokumentarnog i kratkometraznog filma nije popravio los dojam koji su ostavili filmovi prikazani predhodnog dana. Naime, ne samo da nismo vidjeli neko stvarno dobro ostvarenje vec su u konkurenciji za nagrade figurirali filmovi koji su se u to elitno drustvo mogli propustiti samo uz ogromnu dozu blagonaklonosti.
Najprije rijec-dvije o dokumentarcima. Bilo je tu filmova koji su ponudili zanimljivu gradju, ali precesto nezgrapno uoblicenu: "VJAZMA" Milosa Bate Milatovica ili pak "VANREDNE MERE", na temu nogometa i slavka Sajbera, autora slobodana Novakovic.

film "MARIJA IZ MILOSEVA" Miroslava Nikolica imo je u tom pogledu najvise dokumentaristickog naboja, ali nas je sa svega nekoliko kadrova ostavio u nedoumici oko stvarnog karaktera i motivacije svoje protagonistice.

. . . . . . J. CELAN

========================================================================

BORBA - Beograd

Sreda 1. April 1987.

VECE PORTRETA

. . .No, vratimo se dokumentarcu. Ove veceri na programu se naslo sest ostvarenja manje-vishe osrednjih autorskih dometa.Jer, vec u prilicnoj meri pocinje da zamara upravo nastojanje autora ovog zanra da pronadju osobene ljudske sudbine i zanimljive licnosti sto bi, samo od sebe, bile dovoljan adut za pravi filmski dokument (ili cak sinonim za neka uopstenija drustvena dogadjanja). U takvom autorskom opredeljenju sreca u izboru prave licnosti nije bas zanemarljiv faktor. Tako da je potpuno neobjasnjiv motiv Milosa Bate Milatovica za nastajanje njegovog dokumentarnog filma "Vjazma" (proizvodnja TRZ SFR "Art-film", Beograd). Tacnije, motiva za pricu o ratnom sirocetu sa Kozare sigurno ima, ali su u autorovoj nameri da kaze sto vise, oni negde ostali zatureni.

Isto je tako debitant Miroslav Nikolic pokusavajuci da balansira izmedju humanosti i biznisa u dokumentarnom filmu "Marija iz Miloseva" (proizvodnja TRZ "Luna-film", Beograd) tesko mogao da se opredeli koji ce tas da prevagne. Slikajuci Mariju djordjevic, koja u cilju humanosti, a zarad obezbedjivanja sopstvene egzistencije cuva one koje je porodica odbacila - svesno verovatno tezi objektivnosti. No, biznis ipak prevladava. Mozda kao kritika nekog drustvenog stava (pretpostavka autora ovog teksta) !

Nista bolji nije ni "Jamac" Ivana Jankovica (proizvodnja "Bakar-film", Bor) dok film "Nema milosti".......

. . . . . . Verica Petkovska

=====================================================================

KRITIKE o fulmu "KOLATERALNA GRESKA "