Make your own free website on Tripod.com
KOLATERALNA GRESKA

film Miroslava Nikolica


" MALI ZEMALJSKI CILJEVI " (prva prica)

BAKA: Gotovi smo,rekoh...Jova rece nece, nece,neboj se Petra.

COVEK: ( VELIMIR BABIC )Spavali smo. U 2 sata po ponoci culi smo eksploziju NATO avionske bombe.Stakla su popucala,vrata i prozori su pospadali.Krov je poceo da se rusi.Bili smo goli i bosi,pobegli smo u podrume da se spasimo.Pocelo je da gori.Malo kasnije su dotrcale komsije,pomagale nam da spasemo ranjene,dok nisu stigli vatrogasci i hitna pomoc da prebaci ranjene i decu u bolnicu..

ZENA U CIZMAMA ( STOJANKA GORANOVIC ) Otac i brat su spavali u toj kuci.Brat ni je raznesen, a oca su mi mrtvog nasli na lezaju...brat mi je raznesen...njega su kupili u komadima.. sakupljali smo ga svukuda po basti...jedva smo tri kila mesa sakupili.

DECAK: Deda je dotrcao da vidi jesmo li zivi.Mamu je staklo poseklo po nogama ali nista ozbiljno.Onda smo se sakrili u podrum, dok se to nije malo smirilo. Komsije su pomagale...dosli su vatrogasci...ujutru se smirilo sve.

COVEK:Poginuli su mi rodjaci, Goranovic Aleksa i Goranovic Zdravko...oni su poginuli u svojoj kuci.


" PRIRODNA GRANICA " (druga prica)

NATPIS:
DOBRINJA - jedini deo gradskog dela Sarajeva koji je po Dejtonskom Mirovnom sporazumu dodeljen Srbima

COVEK SA CREVOM: Cekamo da nam Alija ( Muslimani) pusti vodu,jer svaki nam je drugi dan ovako. Nemamo vode,nemamo nista, da mozemo kafu skuvati,da mozemo oprati ves i sudje, okupati se.

CELAVI COVEK: Po Dejtonskoj crti razgranicenja, bela kuca pripada Republici Srpskoj, ( 700m odavde ), dalje zuta u kojoj jos uvek zive Muslimi i sve zgrade levo koje se vide,pripadaju po toj Dejtonskoj liniji Republici Srpskoj.Dalje, ulica ispred nas je ulica trenutnog razgranicenja i faktickog stanja vojnog razgranicenja do sada...Medjutim po sadasnjem nekakvom pokusaju,hoce i belu zgradu da polove,to jest da udju 100 m jos u srpsku zonu,znaci da idu na nasu stetu jos u odnosu na Dejton.

BRKA SA KAPOM: I vise ni santimetra...ni santimetra! Ma kakva Amerika...mi smo ti Amerika! Ma Srbin je kriv samo zato sto je Srbin, nista drugo...nista!

BRKA SA KAPOM: Ja sam Ilija Tomic, Srbin 100%. Gde !!? Pa ja sam jedva bezeci pred kamom dosao do ovde,nemam vise snage. Ovde cu zauzeti busiju i zdravo. U ratu sam mogao stotunu puta poginuti. I da kazem sada nesto. Sada mi je vrlo lepo, samo da sam medju svojim narodom...smrt smrt...sator sator...a sa Turcima nikad !!

MLADIC SA BRADOM: A svet pokusava da nas opet vrati u nekakvu Titovu drzavu...neko bratstvo i jedinstvo...jednostavno necemo vise skupa...krv je pala dva puta...ako su nam dedovi i ocevi bili ludi, mi nrcemo, necemo sa njima da zivimo...ma kakvo bratstvo i jedinstvo...toga vise nema ...to ne postoji !!

MLADIC SA BRADOM: Ovo nam je donela njihova demokratija...uzeli su nam nasu Ilidzu, uzeli su nam nasu dusu,jer to je nas zavicaj...Mi je nismo izgubili u borbi, dobili smo bitku i pored humanog sveta, koji nas je proslo leto zasipao tonama granata dok smo je branili...a mi nismo imali komandu da uzvratimo...ciji je to mutni posao bio ja neznam...a ovde ce mo uzvratiti svakome...pa taman i nasima jer nemamo kuda... nama je uzeta dusa...a to je zavicaj...ja nemam kud.

BRKA SA KAPOM: Kako ih nije stid? Saka jada Srba, protiv citavoga sveta...Zasto se svet toliko uplasio Srba?...Ja sam hiljadu puta mogao poginuti i sada ne zalim...evo sada neka dodje 50 Balija (Muslimana) na mene...neka izvole...mater im njihovu...hajde... dosta je vise pasaluka...jebo te Bog! A Milosevica...neka je sramota...on nam je zabranio zito...zabranio granate...zato smo ovo i predali...to je moje misljenje...ali ipak nije njegovo dete bilo u rovu,nije se znojilo. A u mojoj ulici nema kuce da neko nije ranjen, da nije ostao invalid ili da je poginuo...nema kuce da nije zavijena u crno ...a lako je njemu potpisati ...lako je to, ali da vidis kada ti prijatelj kraj tebe gine..

MLADIC SA BRADOM: Ovo je jos jedna ironija Dejtonskog sporazuma...Ove dve kuce,to su kuce od dva brata...i sada po granici koja ide kroz njihovo dvoriste,izmedju kuca, jedan je Alijin drzavljanin, a drugi je nas...To nam isto rade i sa zgradama...a rat je gotov,kazu gotov, a nikako da se to konacno podeli...Evo kroz ovu zgradu ide granica ...kuhinja u Federaciji, a dnevna soba u Republici Srpskoj...kako sad covek tu da zivi? A oni su bezobrazni...Muslimani...oni ce to nama uciniti.

CELAVI COVEK: U zoni razgranicenja, 300m od zgrada, policija nesme stajati...srpska policija postuje tu naredbu, dok muslimanska policija stalno na razgranicenju stoji ...kamera ce vam to pokazati...To je jedan od pokazatelja da prema njima imaju tolerancije i oni mogu sve da da rade...Klinton neda nista svoje, a sve srpsko im daje i to pod bombama uz pretnju pred milijardu NATO snaga...milijardu ISLAMA, protiv nas milionipo, to je sramota za ceo svet, a ne samo za one koji to zloupotrebljavaju.

Naslov iz novina na dubristu: " ZBOGOM SARAJEVO "

"SUSRET NA GRANICI" (treca prica)

SASA ( Sasa Baricanin - Srbin )Neznam kako da zapocnem ovu pricu...Bio sam vojnik 3,5 godine... borio se na svim terenima oko srpskog Sarajeva...odbranio sam taj grad...branio srpski narod... branio srpsku drzavu, u toj odbranitri puta sam ranjen...brat mi je poginuo...ne znam ni sam. ..kad covek mora da se pomiri sa takvom sudbinom...da tamo ne moze vise da se vrati...kada je morao da napusti srpsko Sarajevo...radi cijih interesa...to niko ne moze da skonta (shvati) !? U srpskom Sarajevu sam ostavo kucu od dva sprata, ostavio zemlju (plac) i kao sto vidite zivim u kamp-prikolici. Jedina prednost ove prikolice je u tome, sto ako dodje vreme da moram i odavde otici, prikolicu mogu pomerati a kucu sam morao ostaviti.

SASA: (Sasa Baricanin - Srbin): Dje si BALIJA ??

MIRZET: (Mirzet Ibragic - Musliman): Dje si VOJVODO SINDJELICU ??

SASA: Gde si LJILJANE ZLATNI ? (ljube se)

MIRZET: Sta ima burazeru ?

SASA: Pa ti se kao Srbin, tri puta ljubis !? Jesi li ti Musliman ?

MIRZET: Moram te na ISLAM prevesti ! Jesi li mi dobro ?

SASA: Evo, jebem mu mater.

MIRZET: Familija...jel ti dobro ?

SASA: Jeste...nego iselili me ovi tvoji, pa moram da se privikavam na novi zivot.

MIRZET: Jebi ga jarane...zivet` se mora.

SASA: Sta je bilo...bilo je.

MIRZET: Ajde... zapali ove nase ljiljane.

SASA: A... Balijske cigarete ! Znas da mi Srbi puno pusimo te vase cigare.

MIRZET: Pa dobro... vi ga Srbi inace PUSITE...kako god da okrenes !

SASA: Vi ste ga vise PUSILI !

MIRZET: Ajde,jebem mu mater...Samo nek se smirilo...jarane...nek se nepuca vise..

nek smo mi ostali zivi i zdravi.

SASA: Badava se ginulo...rat nemoze rastaviti stare drugare...Dobro ja tebe razumem,ti si bio

sa svojim narodom...ja sa svojim.

MIRZET: Svako je morao u svoju vojsku.

SASA: Jest`, tako je...

MIRZET: Sta ti sad radis?

SASA: Ljecim se.

MIRZET: Ljecis se...zbog cega se ljecis?

SASA: Izranjavali me tvoji LJILJANI !!

MIRZET: Pa i mene su izranjavili tvoji CETNICI...sav sam izresetan.

SASA: Sta ces...moralo se...rat je bio.

MIRZET: A...jebem mu mater ludorija...nikom ne valja...

SASA: Sta ima novo dole?

MIRZET: Kako je na Palama...rade li kafici?

SASA: Rade..sve normalno...raja se zajebava.

MIRZET: Trebe...folovi...a ?

SASA: Postao sam student..ha...ha...upisao ekonomiju!

MIRZET: Nemoj zezati...ha...ha...

SASA: Ali opet...fali mi ona raja iz Sarajeva...ono delegata od pre rata...

Jebem mu mater,covek mora da se privikne na sve.

MIRZET: Jebi ga...samo nek je prestalo da se puca.

SASA: To i ja mislim.

MIRZET: Neka je prestalo pucanje...Znaci zivot gore radi normalno?

SASA: Da...nego znas sta sam trebao sa tobom da se dogovorim...za moju kucu u Sarajevu,

da se ti uselis u nju.

MIRZET: U tvoju kucu?

SASA: Da...

MIRZET: Sta da ti kazem? Te su kuce zapecacene.

SASA: Sta bi se moglo uraditi za to?

MIRZET: Vama Srbima je dat nekakav rok...i kad taj rok prodje...ako se vi ne vratite...onda ce

te kuce da se razdele...A sad...kada bi vi meni mogli dati neko punomocje...Na koga ti

se vodi kuca?

SASA: Na majku...

MIRZET: Milevu..dobro, neka mi ona da legalno punomocje...da mi ostavlja kucu...da mogu legalno

stanovati u njoj...da sve to bude regularno...

SASA: Zato sam ti poslao poruku dole u Sarajevo...da mi neko drugi ne bi

upao u kucu...da je neopljacka...tebe znam,sa tobom sam odrastao.Jebem ti zivot,ratovalo

se 3,5 godina,pucalo se...sad daj da zivimo.

MIRZET: Nema nam druge...burazeru.

SASA: A zasto...sve je bilo uzalud.

MIRZET: Jebi ga burazeru...nismo mi krivi...zna se ko je kriv...Reci mi radi li ti ista

majka Mileva i otac Slavko?

SASA: Nisu nista zapoceli...dok se negde ne smeste...Kontao sam sa njima gril otvoriti...

videcu...valjda cu nesto od ove drzave dobiti.. posta sam ratni invalid...jebi ga MIRZET: I ja sam vojni invalid...jarane. SASA: Znam da i kod vas ima sranja,isto kao kod nas...jebi ga...tako je moralo biti...

Ja idem svom narodu...ti svom...Balijo...ha...ha...stara Balijo.(grli ga)

MIRZET: Gledaj Sarajevo...bili dole?...ha...ha

SASA: Jebi ga nemogu dole...tako je moralo biti...

MIRZET: Valja li mi motor? (skrece pogled ka motorciklu)

SASA: Dobar je, koliko si ga platio?

SASA (sede) Kako si ti prosao ove 3,5 ratne godine?

MIRZET: Jebeno !

SASA: Gde si se kretao? Bio si u vojsci?

MIRZET: Bio sam...moralo se...

SASA: Znam da si morao...ha...ha..ganjao si me odozdo iz grada.

MIRZET: Pa i vi ste nas nas ganjali odozgo sa brda...Jebi ga...da smo mi imali ono sto ste

vi imali...nebi vas ni na mapi bilo...

SASA: Jebi ga...ima vas puno...ko gamadi...ha..ha...nemoze vas covek pobiti..ha..ha..

MIRZET: Znas sta burazeru,posteno da ti kazem...malo ste ga i vi PUSILI...

secas se kako je na Sjenickom bilo...dodjose vasi specijalci...pa ga POPUSISE...

SASA: Jebem mu mater...PUSILI su ga i vasi specijalci iz Mostara...podjose momci gore

na Poljine...kao zauzece nesto, podjose nasmejani, pa ostadose nasmejani ispod rovova.

ha..ha

MIRZET: A mi smo onog vaseg specijalca Piksija odrali...ha..odrali smo ga...

SASA: Jesi li ti izranjavan?

MIRZET: Joj...jeste me nagrdili burazeru...sav sam izresetan...

SASA: Evo i vi ste mene...jebi ga rat je bio...morali smo se rokati...Vidi mi ruku,granata mi

je prosla kroz nju...vidi mi nogu, ostala kraca...ovde vidi...pluca probusena...

MIRZET: Mislis da je kod nas dobro bilo?...Pogledaj mi uvo burazeru...Pogledaj mi nogu burazeru..

nagrdjen sam,nista od mene nema...ovde uslo...ovde izaslo...

SASA: Jebi ga jarane,rat je bio...morali smo se cepati.

MIRZET: Ma da ti kazem posteno...bilo pa proslo...neponovilo se...POPUSISMO ga i mi...POPUSISTE

ga i vi...zao mi raje sto nastrada...

SASA: Evo meni brat poginu...

MIRZET: Vasa ??

SASA: Da..A zasto?...ni za sta...evo sve se za zelenim stolom zavrsilo.

MIRZET: Mi najebasmo...beda i fukara...radnicka klasa...

SASA: Oni sto su imali lovu odmah odose...da smo i mi bili pametni i odmah otisli...bolje bi nam bilo...jebo ti rat... MIRZET: Eto vidis ko vukovi se sastajemo..dolazimo...gledamo...

SASA: Ma nalazicemo se mi negde, ako ne budemo mogli ovde,sastajacemo se napolju,jeste da su

me tvoji ratnim zlocincem nazvali,ali...

MIRZET: Joj, treba ovo zaboraviti burazeru pod hitno...sta je bilo bilo je...dosta vise rata i

svega...

SASA: ...Sta je sada ono tamo dole kod vas...? (ton se gubi - obojicu vidimo kako cutre,gledaju

dole i puse)

Written and directed by: MIROSLAV NIKOLIC

Cinematography: ZORAN PETROVIC

Special thanks to...

Translated into English by:Martha Malagursky.



Autor:: M.Nikolic